Приче о Светом Сави

Приче о Светом Сави

 

Педесет легенди о Светом Сави

1.Како се родио Свети Сава
2.Свети Саво и Свети Паво
3.Свети Сава брани хришћанску вјеру
4.Свети Сава, мачка и ријека Сава
5.Свети Сава и Свети Никола
6.Свети Сава и кириџија
7.Свети Сава и удаваче
8.Свети Сава, младић и старац
9.Свети Сава разлучује правду
10.Свети Сава милостиви и немилостиви људи
11.Свети Сава и слијепац
12.Свети Сава у просјацима
13.Свети Сава као лекар
14.Свети Сава бродар
15.Свети Сава и властелин
16.Црно језеро
17.Свети Сава и грешник
18.Свети Сава и два супарника
19.Свети Сава и сиромах
20.Свети Сава и хала
21.Светог Саву срела шљака
22.Свети Сава благословио мајку Светог Василија
23.Свети Сава и праведник
24.Свети Сава и пустињак
25.Савине вериге
26.Свети Сава благосиља воде
27.Одржавај пост
28.Свети Сава учи да се посте сриједа и петак
29.Свети Сава и пост
30.Свети Сава проклео човјека
31.Свети Сава и мајка
32.Свети Сава и отац и мати с малим дететом
33.Свети Сава и Свети Тома
34.Свети Сава и кириџије
35.Ради, па ћеш имати
36.Свети Сава и жена ткаља
37.Свети Сава и шваља
38.Свети Сава и сељаци
39.Свети Сава казује шта ваља, а шта не ваља радити у петак
40.Свети Сава и маја
41.Свети Сава учио људе да граде сир
42.Свети Сава учи како се пастрма суши
43.Свети Сава гради прозоре
44.Свети Сава и ђаци
45.Свети Саво и ђаво
46.Откуд главице у лука
47.Свети Сава и ђаво у воденици
48.Како је постао ужарски занат
49.Свети Сава греје земљу
50.Свети Сава благословио вино

Владимир Ћоровић:
Свети Сава у народном предању

…Култ Светога Саве у старој српској држави био је врло велики. Његов отац, Стеван, познатији по калуђерском имену, Симеон Немања био је оснивач династије Немањића и као такав предмет њеног посебног пијатета. Свети Сава је настављао његова дела у сређивању прилика у Србији; први српски архиепископ и организатор народне православне цркве; први представник књижевности у Србији, оснивач и помагач неколико најважнијих манастира, као Хиландара, Жиче, Студенице и можда Милешева, који су кроз цео средњи век главни расадници српске културе; и Савин значај, према томе, био је вишеструк И наглашаван од кругова, који су важили као највернији представници нашег духовног живота и најдоследнији у раду за неколико столећа. Већ пренос његовог тела из Трнова у Милешево, 1237., био је акт, који је давао повода посебној глорификацији, а мало после тога Сава је, као прави династијски, црквени, па најзад као народни светитељ, постао предмет посебних приказа и похвала. Већ средином ХШ века он добија једно с патосом и с много реторске хагиографске вештине писано житије, које почетком XИВ века налази једног даровитог прерађивача и популаризатора. Теодосијево житије Светог Саве ушло је у све наше области, и прешло је чак и у руску књижевност; од њега је данас дознато 19 српских и пет руских преписа, и неколико прерада разнога облика. У краљевском кругу рашке државе Симеон и Сава оглашавани су као заштитници целог народа и земље и помињани су врло често у многим државним актима. Тај култ су после примили и владари из споредне немањићке линије, као босанско-српски краљ Твртко И, који се баш у Милешеву, над гробом Светог Саве,. дао крунисати за краља; и после Степан Вукчић, који се прогласио „херцегом од Светог Саве“. У Милешеву је, несумњиво ради значаја Светог Саве, било једно време и седиште херцеговачког митрополита. У XВИ веку култ Светога Саве чувао је и добар део муслимана, можда још од своје хришћанске старине. Више страних путника, који су тих времена свраћали у Милешево, бележе како „штују милешевске калуђере и дијеле им милостињу“ (Жан Шено, 1547.); како калуђери живе од милостиње „што им понајвише пружају Турци, који свеца осовито штују и јако га се боје“ (Катарин Зено, 1550.); чак се казује да Милешеву „већу милостињу дају Турци и Жидови, него ли Кршћани“ (Бенедето Рамберти, 1534); у Бранковићевом летопису се прича како је неки бег јавио надлежнима у Турској, да „Турци верују Светом Сави и узимају знак крста и покрштавају се“. С тога је, вели, наређено да се спали тело светитељево, цорпус продигиис цларум! И Атанасије Ђакон, у свом опису пустошења наших земаља у XВИИ веку, наводи, да је Свети Сава спаљен од Турака што је један Турчин био на Савином гробу излечен од беса. У једом писму из 1597. пишу српски калуђери папи у Рим: „Како су Турци отнесли Светога Саву из Милешева њима Бог не помага, убијају (и)х крстјани са сваке стране“. Још и у XИX веку, саопштава А. Гиљфердинг, долазио је народ на милешевске развалине и доносио болеснике. Тај култ, као што се види из саопштења у овој збирци, траје уосталом још и данас. Има чак веровања да је Свети Сава још и сад жив „ко свети Аранђео и свети пророк Илија“ и да је штавише „и сад на земљи, али га ми не видимo

Преузето са сајта:

http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/legende_o_savi.html