Анализа књижевноуметничког текста

КЊИЖЕВНИ ПРАВАЦ  – одређено раздобље у историји књижевности, које карактерише тематско, идејно и стилско јединство већине писаца (већина писаца показује слична тематска опредељења, користи сличне стилско-изражајне поступке и изражава слична схватања о друштвеним и уметничким питањима.

Поетика – скуп књижевних схватања изражених у стварању једног писца, правца или епохе, али и скуп књижевноуметничких карактеристика једног књижевноуметничког дела; може бити: експлицитна (спољашња) поетика и имплицитна (унутрашња) поетика.

Опус – све што је написао један писац

БИБЛИОГРАФИЈА – попис свих књига и свих издања једног писца, попис свега онога што је написано о књижевнотеоријском или књижевноисторијском проблему

КЊИЖЕВНИ РОД – најшира скупина књижевних дела са заједничким суштинским обележјима: лирика, епика и драма (прва теоријска разматрања о трочланој подели књижевности на родове дао је Платон, а затим Аристотел)

КЊИЖЕВНА ВРСТА – скупине књижевних дела са неким заједничким особинама које се код других књижевних дела не јављају

ГРАЂА И ЊЕНИ ИЗВОРИ
искуствена (оно што је писац лично доживео), имагинарна (измишљање у равни стварног и имагинарног), документарна ( документи, писма, новински чланци, архивска истраживања)
– историјско и фиктивно, фантастика

ТЕМА – предмет уметничке обраде у књижевном делу. Тема може бити главна и споредна, стварна и привидна.
ТЕМАТИКА – 1) низ појединачних тема у ширим приповедним или драмским делима; 2) специфичне теме које се јављају у стварању једног писца; 3) област из које је узета грађа за уметничко обликовање

МОТИВИ – најужа тематска јединица која се даље не може рашчлањивати. Мотиви могу бити:
динамични (покрећу збивање и успостављају континуитет у развоју радње) и статични (успоравају или заустављају ток радње; то су описи ситуација, стања, расположења, осећања, атмосфере, амбијента, предмета)
главни (везани су за главну радњу) и споредни (везани су за споредну радњу)
општи или вечити мотиви – јављају се у књижевностима разних народа од античких времена до данас: љубав, смрт, слобода, сукоб генерација, мотив мртве драге
лајтмотив – мотив који се понавља у једном делу или у више дела једног писца (мост у делу Иве Андрића)
лутајући мотив – сродан или исти мотив који се јавља у више дела (м. зле маћехе, муж на свадби своје жене)

САДРЖИНА ДЕЛА
– фабула – узрочно-последични след догађаја (1, 2, 3, 4, 5)
– сиже – уметничка организација фабула (3, 2, 1, 5, 4)

КОМПОЗИЦИЈА – начин на који је дело сложено, склопљено, организовано
спољашња (организовање књижевног дела на делове и поглавља, чинове и сцене, књиге и певања, строфе и стихове)
унутрашња (подразумева развој радње кроз више фаза; учесталост и преплитање описних, наративних, дијалошких и монолошких сегмената; распоред и развијање мотива у лирској песми; густина статичних и динамичних мотива у приповедном делу; хронолошки и ретроспективни след догађаја; распоред и међусобни однос ликова; ток свести)

 ЛИК – носилац радње, за њега је везан смисао и порука дела, расположења и осећања у приказаном свету; може бити:
јунак; карактер – има посебне и наглашене карактерне особине; тип – има особине које су карактеристичне за групу људи, друштвену средину или време
главни и споредни
прототип (личност према којој је створен књижевни лик)
портрет (физички изглед, карактерне особине приказане у различитим ситуацијама)
– психологија ликова
карактеризација (поступак уметничког обликовања лика у књижевном делу): директна – писац износи судове о јунацима, о њиховим поступцима и карактеру; индиректна – остварује се кроз монолог, дијалог, опис психолошког стања, поступак јунака, језик, опис ентеријера и екстеријера; симболичка – поступак откривања карактерних особина или навика именима у чијем лексичком значењу је садржан симболичан смисао; метафоричка – простор у којем јунак живи или се креће, амбијент око њега, предмети који га окружују, збивања у природи – говоре о јунаку, његовом карактеру, навикама, расположењу, култури; вербална карактеризација – језик јунака и начин изражавања откривају друштвено порекло, занимање, образовање, темперамент и карактер

ПРИПОВЕДАЧ – онај ко излаже радњу књижевноуметничког дела. Може бити:
ауторски (објективни, свезнајући) – изван света књижевног дела, у 3. лицу, објективно приповедање
фиктивни (субјективни) – саставни део света у књижевном делу

ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА (ФОРМЕ ПРИПОВЕДАЊА)
ПРИПОВЕДАЊЕ
– у 1. лицу (ЈА-ФОРМА ПРИПОВЕДАЊА): ауторско ја – приповедач је изван света књижевног дела или саставни део света књижевног дела, фиктивно ја – приповедач је саставни део књижевног света, носилац радње, јунак књижевног дела
– у 3. лицу (ОН-ФОРМА ПРИПОВЕДАЊА): свезнајући приповедач и доживљени говор
– ДОЖИВЉЕНИ ГОВОР – прелаз на изношење мисли и осећања књижевног јунака (унутрашњи монолог у 3. лицу); ово приповедање тече као причање у 3. лицу прошлог времена или у трећем лицу садашњег времена (Нечиста крв, Мрачајски прото)
– хронолошки и ретроспективни след догађаја
МОНОЛОГ – говор једног лица (своје речи упућује фиктивном слушаоцу или саговорнику, јунаку који је изван говорне ситуације, другом ја)
УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ – нечујан је, неизговорен, налази се у сфери јунакове свести или подсвести и садржи његове мисаоне, моралне и емоционалне преокупације. За разлику од доживљеног говора, унутрашњи монолог тече у првом лицу, из перспективе лика.
ДИЈАЛОГ – разговор између два или више лица; у структури дијалога разликују се три елемента:дијалошки низ (заокружена дијалошка целина која се остварује у временском периоду ограниченом неким композиционим елементом – сцена, ситуација, епизодна јединица, епизода), дијалалошка секвенца (чине је две реплике које се налазе у односу садржајно-смисаоне узајамности на релацији пошиљалац – прималац – пошиљалац) и реплика (основна јединица дијалога, један члан дијалошке секвенце)
ПОЛИЛОГ – разговор масе, веће или мање групе људи; полилошке реплике нису усмерене према одређеном саговорнику, јер он обично није уочљив као појединац, већ су подједнако упућене сваком члану групе.

ОПИСИ
– дескрипција (пејзаж, ентеријер, екстеријер)
– наративни (опис збивања, амбијента, ликова и атмосфере)
– психолошки (опис психолошких стања)

ВРЕМЕ И ПРОСТОР
Време може бити приповедно ( време при иповедања) и приповедано (време описаних збивања), а симболика простора и просторних односа значајна је за разумевање ликова и суштине дела.

ЈЕЗИК
У књижевноуметничком тексту треба разликовати језик приповедача и језик ликова. За језик ликова карактеристична је употреба дијалектизама, жаргонизама и архаизама.
Песнички језик одликује конкретност (сликовитост), емоционалност, ритмичност, хармоничност, експресивност, преображавање значења: језгровитост, симболичност, фигуративност, многозначност, изражајност.

ИДЕЈА – основни став или замисао, смисаона суштина

 http://filolog.weebly.com/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Георгија

Наташа Миљановић

Професорка Марина

Читање је мисаони процес, а не гледање у слова!

BOOSTER

IMPROVE YOUR ENGLISH

EDUWELLS

Education futures + learning how to learn

studiofreearts

Nudimo : Najkvalitetnije Karaoke, najlepše pozorišne predstave za decu, Figure od modelarskog gipsa za likovnu kulturu, Novogodišnje čestitke jedinstvenog dizajna, Edukaciju, .....

Sylvia Duckworth

Connect, Collaborate, Create

Наташа Мајстровић

блог посвећен стручном усавршавању

ВЕСЕЛА ДРУЖИНА

БЛОГ ОДЕЉЕЊА II 4

Југославин блог

Учење кроз авантуру

Twitterova družina

nove tehnologije u nastavi

Златко

ГРУШАНОВИЋ

Srpski jezik i književnost

Blog posvećen nastavi u osnovnoj školi

Računarstvo i informatika

za sve koji žele da znaju nešto više o računarima i programiranju...

Lidijin kutak

O svemu što bi moglo zanimati obrazovne stručnjake

уСавршени Нушић

Блог о стручном усавршавању наставника у ОШ"Бранислав Нушић", у Београду

ljiljanalez

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

%d bloggers like this: